Grahovo – bogr008
ISKAZI – SVJEDOCANSTVA – ISTINA O STRADANJU,MUCENJU I NEHUMANIM POSTUPCIMA OD STRANE SRBA PREMA HRVATIMA I MUSLIMANIMA NA PODRUCJU BOSNE I HERCEGOVINE CIJI JE KRAJNJI CILJ BIO STVARANJE ETNICKI CISTE VELIKE SRBIJE……..
šifra iskaza: bogr008
PREZIME: xxxxxx
IME, IME OCA: xxxxxxx
GODINA ROĐENJA: 1951.god.
MJESTO ROĐENJA: Banja Luka o. B. Luka
PREBIVALIŠTE: Banja Luka
PRIVREMENI BORAVAK:
STRUČNA SPREMA:
ZANIMANJE:
BRAČNO STANJE:
DRŽAVLJANSTVO: BiH
NACIONALNOST: Musliman
Dajem slijedeći:
I S K A Z
U Livno u bolnicu smo došli 23.12.1994. god. Prvo događaji u Banja Luci, kad su nas ovi, pripadnici srpske nacionalnosti došli po nas ujutro u pola pet, 07.12.1994. god. Pozvonili su na vrata oko pola 4 h ujutr, ja sam momentalno ustao i pitao: Ko je? Policija srpska. Dok sam se oblačio oni su provalili vrata i pretresli stan, da li ima oružja, da li ima nešto ovako sakriveno. Ja sam rekao njima: Mogu li da se obučem? Nema ništa oblečanje, brzo ulazi u kola! U uniformama su, srpske oznake orlovi. Ja se nisam tad obukao, tražili su brata, kod mene je brat bio xxxxxx, invalid 100%, njega su tražili, a on je momentalno bio u xxxxx kod žene, tako da nije on tu bio, već je mene pokupilo umjesto njega, mog brata.
Potom su me odveli u stanicu javne bezbjednosti, Dom JNA u Banja Luci, stavili su nas tamo u podrum i čekali smo šta će sa nama biti. Pa, sa mnom su postupali grozno. Dok sam bio u stanu, rekao sam istinu gdje mi je brat, oni su mene šakama, kundakom udarali po grudnom košu i tako mislim, grozno su postupali. Oko 12 sati pronašli su i brata mi, invalida, nit je čuo, nit je vidio, šepao je na jednu nogu, nije služio vojsku i on je isto došao pretučen. Onda su nas autobusom, uvukli su nas u autobus i odveli nas u Grkovce. Tu je bila gomila vojske Republike srpske htjeli su nas poubijati. Udarali su u autobus i tako da smo svi polegli na pod. Onda su nas odveli neku školu, kao piše “Igranka”, to je bio beton, tu su nas uveli i prenoćili smo tu noć, bez ičega, vode ni hrane, ništa. Ujutro rano kad smo ustali odveli su nas na rad u Križkovce. Tamo smo kopali rovove, prvo je onaj rovač iskopao tranšee, pa smo mi tu popravljali, tu smo radili 4-5 dana, tu smo bili.
Grozno, oni su gonili moga brata koji uopšte nije, xxxxxxx, koji uopšte nije vidio, niti čuo, bio je slijep. Pa čujte, od stražara znam samo Ogija, koji je skinuo sat sa mog brata, nasilno. Ogi? to je nadimak, on je rodom iz Livna, pa je valjda zamjenio kuću, pa je bio grozan prema nama. Svraćao Vojnu policiju svaku veče, kad je bio dežurni, on je Vojnu policiju dovodio nama i tukli su nas i maltretirali. Nako 5-6 dana smo otišli u Kazance, to je 10-11 km od Livna, 20-30km. Tu smo došli, tu nas je doveo Ogi i isto ovaj koji je bio u pratnji s nama. Tu smo radili, kopali tranšee, rovove i za ukopavanje njihovog ljudstva. Hrana je bila nemoguća. Mi smo konzerve od humanitarne pomoći, tu je sipana hrana i tu smo vršili nuždu. Nisu nam dali izlaziti, lancima su zatvorili nas, kako bi neko, namoguće je bilo živjeti, prisilno, tu smo bili jedno 8 dana, nako 7-8 dana ujutro rano opet su nas rasporedili da idemo na kopanje. Potom je izvršen napad na to područje, mi smo se sklonili u tim kućama, čuli smo tenkove, došli su HVO, mi smo rekli: Mi smo civili, nemamo oružja, imamo krampove, lopate.
Oni su rekli: Lezite! U tom momentu, je bio moj brat, pošto nije čuo granatiranje, digao se, onaj je povikao: Lezi! Valjda nije čuo i on je onda poginuo u toj kući. Mislim, to hoću da zahvalim HVO-u koji nas spasio, mislim hvala im, a u tom završetku hoću da zahvalim i svom medicinskom osoblju koji su nam sve pružili. Nemam više ništa reći.
Iskaz dao: Iskaz uzeo:
xxxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx
