Grahovo – bogr007
šifra iskaza: bogr007
PREZIME: xxxxxxIME, IME OCA: xxxxxxxGODINA ROĐENJA: 1953.god., MJESTO ROĐENJA: Šimići o. Banja LukaPREBIVALIŠTE: Šimići o. Banja LukaPRIVREMENI BORAVAK: STRUČNA SPREMA: ZANIMANJE: BRAČNO STANJE: DRŽAVLJANSTVO: BiHNACIONALNOST: Hrvat Dajem slijedeći: I S K A Z Došla je srpska policija 6 sati, uhapsili me u 2,30 sata poslije pola noći. U kombiju su nas odveli do Šimića tu smo sjeli u autobus do Banja Luke Iz Banja Luke su skupili četiri autobusa punih Hrvata i Muslimana i odveli nas u Grahovo. Tamo su nas dočekali s puškom, da pobiju, po autobusu, dotad nije bilo ništa. Taj isti dan su nas rasporedili u nekakve grupe i krenušmo na iskop tranšea, rovova i šta ja znam, kopali tranšee, rovove, nosili balvane po noći, bliže crte. Po mjesečini nismo ni po danu, bojali su se vjerojatno HVO-a. Hrane je bilo jako malo, jeli smo iz konzervi nekakvih, nekad smo jeli, nekad pili, to je bila riža solo u vodi. Po cijeli dan smo znali raditi bez hrane, pa smo uveče dolazeći iz šume odozgo, sat vremena kao navodno odmarali, pa smo opet odlazili na te radove noću. Maltretirali su, tukli su, ima ljudi ne znam im imena, a dobivao sam i ja. Nitko nije prošao sjajno, oduzimali su ako je neko imao od civila dobre čizme skidali su, uzimaju satove, od mene su uzeli 100 DM što sam imao kod sebe. Velike su molbe bile, malte ne trebali su klečati, da te pusti u WC, vršenje nužde male, velike, uz na vratima dobivali bi batine na ulazu i izlazu. Toga je bilo puno, pričati ja ne znam što bi znao sve o tome reći, toga ima puno ali je užasno. Familija mi je ostala tamo, ostao mi je brat i sestra, kako će oni proći, to ne znam. 23. na jutro, oko 7 do 8 sati, nemamo sat pa nismo znali koje je vrijeme, trebali smo ići na radna mjesta, dočim počeli, nastao je takav metež., zatekao sam se u jednom skloništu, podrumu, a njih je bilo 20-ak možda više, a nas je bilo oko sedam do devet. Kad je počela prava pucnjava i okršaji, oni su jedan po jedan se izvlačili, mi smo pitali šta, morao sam pitati šta, nitko nam nije ništa odgovorio, ostali samio na jednoj hrpi krumpira. Kad su se počeli pravo povlačiti, dočuo sam da je opsovao ustašku mater, i rekao njima, njih je bilo jedno desetakm bacio je bombu, ta je bomba pala blizu mene, ja sam je nekom kantom otkotrljao. Ranila je nekoga, znam da mu je ime Ivan, ranila ga je u nogu ali ne opasno. Poslije toga ispucali su jedan rafal, duži, kraći, ne mogu se sjetiti ali u drugom pravcu, tako da po nama nije, nismo išta dobili. Poslije toga začuli smo glas Ante, Ive, Šime, doznali smo da je to naša vojska. Polako smo se predavali, bijelim šeširom smo davali znak da se pomalo izvučemo iz podruma. Tad su neki vikali ne boj te se mi smo civili, Hrvati, sa krampama, nemamo oružja. Oni su nas utješili, da se ne bojimo, pokupili su nas do ceste, povukli nas i smjestili nas u Livno. Dočekani smo dobro, sa hranom, toplim obrokom, čajevima sve do sada. Iskaz dao: Iskaz uzeo: xxxxxxx xxxxxxxx
