Razno

2003.11.08. – Bozena Marcelic

Ludo more, Morning on the Pacific.






 
LUDO  MORE
 

Ti  si  moj mir

Ti  si  moj 
nemir

Ti  si  moj 
izazov

 
Ti sto me miluješ
Ti sto me strašiš
Ti sto me
osvajaš
 
TEBE- tebe se
bojim
            tebe želim
a       
volim
te…….  
 
Željela  bih: – da si najljepša
postelja moja
–    da me nosiš na leđima svojim
–    da me okruniš pjenom vala tvoga
–    da postanem Kraljica tvoja
–    da mi doneseš  Kralja  moga
–    da budemo “ludi” zajedno sa tobom
–    da se milujemo
–    da se pjenimo
–    da se valjamo
–    I da budemo vječ-  ni kao i
Ti
 
Ali ,ovo ludo moje
more
Sve mi kule od
pjeska opet sruši
I ostavi mi ove
zore
Samo bol u duši……
 
 
Božena- Boška  Marcelić
Atlanta, 1997
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

BOŽENA – BOŠKA   MARCELIĆ

 
 

MOJA 
POEZIJA

 

ODABRANO  IZ 
ZBIRKI

 

MIRIS  MORA

                   I

NA 
KRILIMA

 

LJUBAVI

 
 
 
 
 
SADRŽAJ:
 
 
1.   
LUDO  MORE 
-/Na krilima ljubavi/-1997
2.   
MIRIS  MORA -/Miris 
mora /-1998
3.   
LAVANDA      -/Miris 
mora/-1998
4.   
LIPA  JE  NAŠA 
RIVA -/Miris  mora/-1998
5.   
BOŽIĆNI  RUČAK -/Miris  mora/-1998
6.   
BOJA  LJUBAVI -/Na 
krilima ljubavi/-1999
7.   
TREBAŠ  MI -/Na krilima  ljubavi/-1999
8.   
IMA  JEDAN 
GRAD -/Miris  mora/-1999
9.   
SUNCE    – /Miris 
mora/-2000
10.TIHA  NOĆ
-/Miris mora/ -2001
 
 
 


 
 
Nešto 
o  meni;          Autor-Božena-Boška Marcelić
 
Ime mi je
Božena  Marcelić, a prijatelji me zovu Boška.
Rođena 
sam  18. Prosinca  1947 god. u 
Gospiću od roditelja
Ivana Pavelića i  Marije/rodj.Rukavina..
Osmogodišnju
školu sam završila u Gospiću, a  srednju
školu za zubne tehničare završavam
u Zagrebu /1962-1966/.U toku školovanja dobivam mnogobrojne diplome i
pohvalnice za moje literarne i likovne radove.
Po završetku
srednje škole odlazim raditi u Zadar, gdje upoznajem moga današnjeg
supruga.Majka sam dvoje predivne djece, a danas sam i baka mojoj  najslađoj unuci NICOLE – ANTONIJI.
God.1987 Diplomiram na Stomatološkom fakultetu u
Zagrebu za Višeg zubnog tehničara/Inžinjer
zubne tehnike/.
U toku cijelog mog života pišem
dnevnike, kratke novele, zapise sa mnogih putovanja, pjesme, sastavljam razne
referate  i  td.
Nakon završetka rata i  nakon dosta obiteljskih tragedija moje
zdravlje se narušava. Na preporuku liječnika  da se odem liječiti ili
na neki duži psihički i fizički odmor, naša rodbina nam šalje garanciju za ulazak u USA
/1996/.
U toku oporavka  i  sa
poboljšanjem moga zdravstvenog stanja,
moj nemirni duh  budi u meni želju da napišem nešto veliko.
U Travnju 1997 god. počimam
pisati moju  prvu knjigu.
Pripremanje i plan su mi oduzeli skoro
dva mjeseca, a kad je pisanje počelo za 4 i  po
mjeseca je bio gotov rukopis od knjige sa 256 stranica.  Roman 
pod naslovom “Svjetionik” sada čeka 
svoju publikaciju. Iza toga nastavljam sa pisanjem poezije i u pripremi
za tisak  su mi dvije zbirke poezije pod
naslovom: ”Na krilima ljubavi” i “Miris mora”. Mnoge moje pjesme su
objavljivane u našim tjednicim, na internetu i čitane
na večerima poezije.
 Moje pisanje je govor moje duše i najljepši
prikaz onog što mi srce govori. Neka iza mene ne ostane samo prah i pepeo.

 

 


M I R I S    M 
O  R  A
 

Jutros
–jutros  sam opet zaželila

miris   mora 
udahnuti

i  odmah je 
srce  zaigralo
svoj
najljepši  tango
 
A  moje 
oči  i  moj 
pogled
neka  magična 
nit privlači
veže  i  vodi
u  plavetnilo 
vuče
 
I  moje 
noge gaze  pjesak vrući
žure prema  moru  koje 
ih  hladi
i  izaziva – 
mami
i sve  dublje 
vuče
sve dublje –
dublje
sve bliže – bliže
domovini  mojoj
mome Jadranu
plavom
i  ja idem
sve sam mu bliže –
bliže
 
A onda me neki
čudan govor
iz  božanskog 
sna  probudi;
“Hi,madam!Do you
need help?”
“No,thank
you!”začuh svoj glas
 
Okrenem se polako
i čuvara plaže
vidjeh pored sebe
i moja čarolija
odmah nestade
 
Vraćam  se 
prema  užarenom  pjesku
Pacifik  mi 
nježno  polijeva  noge
ispraća  me 
i  kao da mi želi reći
“Idi, odnio sam
tvoje pozdrave i tvoju ljubav
i poslao do
Jadrana tvoga ,i znaj –bit ću uvjek tu,
a ti- ako opet
zaželis  miris mora udahnuti –DOĐI!”
                                                                    
 Autor:
Božena – Boška  Marcelić
 


L  A 
V  A  N 
D  A
 
 
7,8,9,10…..brojim  kapi 
ulja
ukapana  na maramicu
te u ormar stavljam
protiv  moljaca je dobro
i u  Californiji ljudi kažu…..
 
Stojim i dalje
ispred ormara

udišem opojan miris lavande

a lavandino ulje miriše
i ja zatvaram oči
i putujem……
 
Brač,Hvar,Korčula,Vis,
Kornati,Pašman,Ugljan
lavanda,ružmarin,oleandri
oskoruše,rogači,mindule
i galebovi bijeli…….
 
Tu sam u jatu galebova
pratimo brod….
a ovo more
što se pod nama
lagano ljulja
i valovi što nas
slijede
i lavanda u ormaru
što miriše
ne daju mi uspomene zaboravit
na ljepotu Domovine  naše…….
 
Autor;  Božena  Boška 
Marcelić
 
 
 


 
LIPA  JE  NAŠA 
RIVA
 
Noćas je  misec
pokuca
Na vrata duše 
moje
I ko lopov tamo uša
Di mi uspomene stoje…
 
Komiškom  rivom
grem
A srce mi u grudima igra
U očima mi suza blišći
Moja usta šapuću lipa je naša riva
Najlipja na svitu….
 
A ,grozje i rogaci
Mindule i orisi,srdele i vino
Pašurate i mendulate
Jiranije i lavanda
Zamagliše oči moje..
 
Noge me same
Najlipšom rivom nose
Vidim,tamo se oganj loži
Miriše mlado vino iz konobe
I pogaca od slone ribe
Šoto voće  klapa
piva,lipa je naša riva..
 
Prođem dalje mojom rivom
I iz lita i jeseni
Ja u zimu dođe
I Svetoga Mikulu u San Pidru nađe…
 
O, miseče dragi fala ti za vizitu tvoju
U srce i dušu moju
Fala ti i za suzu ovu
Za daleku a meni blizu
Komižu i Domovinu moju…
 
Božena-Boška Marcelić
 
 


BOŽIĆNI  RUČAK
 

Oh,kako je dobro sresti se ponovo

Ugledati prijateljske oči
Stisnuti dragu ruku,čuti taj glas
Čuti toplu hrvatsku riječ
Vidjeti sretan osmijeh na licu
I , znati da prijatelja imaš…..
 
Božićni ručak blagujemo danas
I sretni smo što smo skupa
Srce danas malo brže lupa
Pričamo o svemu
Tko je u starom kraju bio
Što je novog tamo i kako se živi
 
Da li je još uvijek onako lijepo
Kao kada smo mi bili tamo
I da li one ruže još uvjek mirišu
I da li je more još onako bistro
I da li je šuma onako zelena
I da li su zvijezde na nebu onako blizu
Kao kada smo mi bili tamo
 
I da li još uvek ljudi pjevaju
I veseliti se znaju
I mrtvih se sa tugom sjetimo
I o mladima se priča
Ženidbi ,udaji,novo’rođenim
I u oku poneka suza zablista
 
A onda se vratimo ovdje
Gdje život ostavljamo polako
I,možda bi bilo bolje da Božića više ima
Tada bi i srcu bilo manje zima
Zato dajmo Blagoslov svima
Za nas,prijatelje i hranu
Za Californiju i našu Domovinu..                                
                                                
 
Božena’Boška  Marcelić
 
 


 

IMA JEDAN GRAD

 

I ima jedan grad

Tri tisuće ljeta star
Pokoravan ali ne pokoren
I uvjek ostade mlad
 
I ima jedan grad
Što jednu Kalelargu ima
Svetog Donata starog
I bedem sa gradskim vratima
 
I ima jedan grad
Okružen zlatnim otocima
I najljepšim sunčevim zalascima
I rodnim Ravnim Kotarima
 
I ima jedan grad
Gdje mladost ostade naša
Prve ljubavi,balote i karte
Košarka i pjesma navijača
Što je i mi nosimo u mislima
I osjećamo plamen u grudima
Dok nam sa usana riječi idu
MI SMO ZADRANI -ZADAR JE NAŠ
 
Božena-Boška 
Marcelić
 
 
 
 


 
 

BOJA NAŠE LJUBAVI

 
 
 

Pogledaj u ovo nebo

 
Što se nad nama plavi
Pogledaj u ovo more
Što se pred nama modri
 
Pogledaj u onaj oganj
Što se vatra u njemu crveni
Pogledaj u moje oči
Kako se one zelene
 
Pogledaj u moju dušu
Kakvom ti ona bojom sjaji
Pogleda dobro u tu boju
I vidjet ćeš najljepšu boju ljubavi….
 
 
 
 
Božena-Boška 
Marcelić
 
 
 


 
 
TREBAŠ 
MI

 
 

Trebaš mi 
kao danu sunce

Trebaš mi kao noći mjesec
Trebaš mi kao žednoj zemlji voda
Trebaš mi kao moru vjetar
 
Da mi suncem dan ugriješ
Da mi noć mjesecom osvjetliš
Da mi zemlja mirnu oazu  da
Da mi vjetrom napuniš jedra
 
Pa da krenem s jedrenjakom mojim
Na najljepši vječni put-znaj
Po toplom danu i 
srebrnoj noći
U oazu mira što se zove –RAJ…
 
 
Božena-Boška Marcelić
 
 
 


 

SUNCE

 

Danas sam opet otišla do mora

I ukrala sunce
I u njedra ga svoja stavila
Da mi grije ove noći
Moje veliko- malo srce
Koje ludo kuca u samoći
 
Pjesmu o Zadru napisati trebam
A u glavi zbrka,u srcu vulkan
I misli mi naviru i gube se –istovremeno
 
Sakrivam pred sobom da me nešto guši
Iako ja dobro znam što je to
I nitko nezna za tu bol i muku
Što moje srce razdire
I nitko nezna za taj jad
Kada umorna legnem ja na sofu
Kako mi srce za Zadrom zamire
 
Pitaju me prijatelji
Dal  sam tužna u
tuđini
Dal  mi fale
naše kale
Kalelarga,riva ,naše vale
 
A  ja, ja
varam  njih i sebe
Da sam sretna i vesela
Dok mi od tog srce zebe
Pa onda odem do mora
da ukradem sunce
i u njedra svoja 
sakrijem
da mi grije ove noći
moje veliko-malo srce
koje ludo kuca u samoći….
 
Božene-Boška Marcelić
 


 

TIHA 
NOĆ

 

Tiha noć,gluha noć

I ništa drugo se ne čuje
Samo tišina,grobna tišina
Mislim-San Diego spava
 
Tiha noć,Septembar je 14

Nezaboravna 2001
Tiha noć,topla i hladna
Jesen je
 
Na prozorima zastave i svijeće
U očima suze
 


 
U grlu kamen
U grudima stijena
U stomaku željezo
U nogama olovo
I pitam se što je ovo
 
Odjednom 
tišinu  razbija  buka
Dolazi  avion,
Fedexov avion
I psi iz 
susjedstva su zalajali
I  oni osjećaju
katastrofu
 
Twinsi  su pali,
oba su pala
I četiri lude glave
U vječni 
spomenik uklesaše
Desetke 
tisuća  imena
Ispod  imena New
York-Washington
 
Tiha  noć, gluha
noć
U grlu zastaje riječ
U grudima se gubi 
dah
Oči  su  pune 
suza
O, Bože 
dragi,da li je to stvarnost_
 
Božena – Boška 
Marcelić
 
OSVRT  PISCA
 
MOJE SU  PJESME
NEMIRNE  KO MORE
PONEKAD MI NE DAJU
SPAVATI DO ZORE
 
NEKI SU  MI  REKLI 
DA  NEMAJU  RIME
ALI  DA IH  UGRIJU
I  USRED
HLADNE  ZIME
 
U  NJIMA STE
SPOZNALI
OD  ŽIVOTA  OSEKE 
I  PLIME
ŠTO  IH  SRCE 
OSJEĆA
I  KAD  NEMA 
RIME
 
VAMA  OD  SRCA 
ZA DUŠU
BOŽENA-BOŠKA 
MARCELIĆ
 


 

 
SMELL  OF  THE 
SEA
 
 
Today  again I
craved the  smell of  the 
sea
and  right away
my  heart started to dance the most
beautiful tango
and  my eyes and
my sight and my legs and the view
and the magnetic attraction  of the sea
 the blueness
 tying me up and
pulling me towards the Pacific
 
My feet are stepping onto the hot sand
up to  the  sea 
that  is cooling  them
and cooling –teasing 
and  pulling  them deeper
more  deeper –
deeper
more  closer –
closer
to my home land
my blue Adriatic
and  I will go
I’m  closer  -closer………..
 
Then  some
strange  voice  from 
my dream awakens me
«Madam! Do you need help?»
«No thank you.» hearing  my voice
Slowly  I  turn 
around
and  next to me
I see a life guard
and my magic attraction is gone
I returned  to
the hot sand
the ocean softly 
washing my feet
in waves 
that  wish to say something
« Go,I took 
your hellos and  your  message of love,
I sent them to your Adriatic sea, and know that –I
will  always be here,
and you – if you 
ever wish to breathe the smell of the sea –COME!»
 
 By:  
Bozena- Boska  Marcelic          
San Diego -October 11.2002
 
 
 



 
 
JUTRO  NA  PACIFIKU
 
Dobro  jutro suncu 
želim
a sunce  me takne 
svojim dahom  vrelim
 
A onda  kažem ‘ Dobro jutro  more 
moje’
a  more me nježno svojim valom pomiluje
 
Na  pjesku 
pisah  tvoje  ime
ali ga  val izbrisa 
igrajući se njime
 
Od žala slažem ime
tvoje
ali val donese
pjesak i pokri slovo moje
 
I moj pogled ode
do pučine plave
gdje se more s
nebom spaja
moje srce tad
zadrhta
u grudima dah
zastade
 sklopih tada vjeđe  i zaplovih
i plovim do TEBE
biseru moj
–najveća ljubavi moja
i sada znam
da upisah ime
Tvoje na dno duše moje
i tu će ostati
sve dok bude mene
i Hrvatske
moje………
 
I sutra ću opet
doći i reći isto
Dobro jutro more
moje
i čekati
da me more svojim
valom nježno pomiluje.
 
5’to
mjesto-Dobitnik nagrade na 9-om Kongresu Čuvenih Pjesnika USA
u Orlandu
,Florida     August 30-Sept.01 ,
2003 
 
/Fifth Place –
Winner on the 9-th Annual Famous Poets Convention,
Orlando 2003/
 
 
ZAUVJEK  TI
 
TKO  SAM 
-JA
JA – DA TKO SAM JA
JA SAM –TI
 
U OVOJ NOĆI
POSEBNOJ
SJETNOJ
NEMIRNOJ
SRETNOJ
JA SE PITAM
TKO SAM JA
 
A U UŠIMA ČUJEM
ODGOVOR
JA SAM  ‘TI’
JER DA NIJE BILO
TEBE
NE BIH BILO
NI
POEZIJE
PROZE
TROFEJA
MEDALJE
DIPLOMA
KNJIGE
SLIKA
NI DALEKE AMERIKE
 A SA TIM
NE BIH BILO
NI
TUGE
SJETE
ČEŽNJE
NOSTALGIJE
SUZA
LJUBAVI
NI MOGA
PISANJA  I  SLIKANJA
SAMO DA NIJE  BILO TEBE.
Božena ‘Boška  Marcelić  
Oct. 11-2003  Imperial Beach,CA
 


                                     
LUDO  MORE

 

Ti  si  moj mir

Ti  si  moj 
nemir

Ti  si  moj 
izazov

 
                                 
Ti sto me miluješ
                                  Ti sto me strašiš
                                  Ti sto me
osvajaš
 
TEBE- tebe se
bojim
            tebe želim
a       
volim
te…….  
 
Željela  bih: – da si najljepša
postelja moja
–    da me nosiš na leđima svojim
–    da me okruniš pjenom vala tvoga
–    da postanem Kraljica tvoja
–    da mi doneseš  Kralja  moga
–    da budemo “ludi” zajedno sa tobom
–    da se milujemo
–    da se pjenimo
–    da se valjamo
–    I da budemo vječ-  ni kao i
Ti
 
Ali ,ovo ludo moje
more
Sve mi kule od
pjeska opet sruši
I ostavi mi ove
zore
Samo bol u duši……
 
 
Božena- Boška  Marcelić
Atlanta, 1997
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

                      BOŽENA – BOŠKA   MARCELIĆ

 
 

      MOJA 
POEZIJA

 

                                ODABRANO  IZ 
ZBIRKI

 

      MIRIS  MORA

                   I

       NA 
KRILIMA

 

         LJUBAVI

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
SADRŽAJ:
 
 
1.   
LUDO  MORE 
-/Na krilima ljubavi/-1997
2.   
MIRIS  MORA -/Miris 
mora /-1998
3.   
LAVANDA      -/Miris 
mora/-1998
4.   
LIPA  JE  NAŠA 
RIVA -/Miris  mora/-1998
5.   
BOŽIĆNI  RUČAK -/Miris  mora/-1998
6.   
BOJA  LJUBAVI -/Na 
krilima ljubavi/-1999
7.   
TREBAŠ  MI -/Na krilima  ljubavi/-1999
8.   
IMA  JEDAN 
GRAD -/Miris  mora/-1999
9.   
SUNCE    – /Miris 
mora/-2000
10.TIHA  NOĆ
-/Miris mora/ -2001
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Nešto 
o  meni;          Autor-Božena-Boška Marcelić
 
Ime mi je
Božena  Marcelić, a prijatelji me zovu Boška.
Rođena 
sam  18. Prosinca  1947 god. u 
Gospiću od roditelja
Ivana Pavelića i  Marije/rodj.Rukavina..
Osmogodišnju
školu sam završila u Gospiću, a  srednju
školu za zubne tehničare završavam
u Zagrebu /1962-1966/.U toku školovanja dobivam mnogobrojne diplome i
pohvalnice za moje literarne i likovne radove.
Po završetku
srednje škole odlazim raditi u Zadar, gdje upoznajem moga današnjeg
supruga.Majka sam dvoje predivne djece, a danas sam i baka mojoj  najslađoj unuci NICOLE – ANTONIJI.
God.1987 Diplomiram na Stomatološkom fakultetu u
Zagrebu za Višeg zubnog tehničara/Inžinjer
zubne tehnike/.
U toku cijelog mog života pišem
dnevnike, kratke novele, zapise sa mnogih putovanja, pjesme, sastavljam razne
referate  i  td.
Nakon završetka rata i  nakon dosta obiteljskih tragedija moje
zdravlje se narušava. Na preporuku liječnika  da se odem liječiti ili
na neki duži psihički i fizički odmor, naša rodbina nam šalje garanciju za ulazak u USA
/1996/.
U toku oporavka  i  sa
poboljšanjem moga zdravstvenog stanja,
moj nemirni duh  budi u meni želju da napišem nešto veliko.
U Travnju 1997 god. počimam
pisati moju  prvu knjigu.
Pripremanje i plan su mi oduzeli skoro
dva mjeseca, a kad je pisanje počelo za 4 i  po
mjeseca je bio gotov rukopis od knjige sa 256 stranica.  Roman 
pod naslovom “Svjetionik” sada čeka 
svoju publikaciju. Iza toga nastavljam sa pisanjem poezije i u pripremi
za tisak  su mi dvije zbirke poezije pod
naslovom: ”Na krilima ljubavi” i “Miris mora”. Mnoge moje pjesme su
objavljivane u našim tjednicim, na internetu i čitane
na večerima poezije.
 Moje pisanje je govor moje duše i najljepši
prikaz onog što mi srce govori. Neka iza mene ne ostane samo prah i pepeo.

                            M I R I S    M 
O  R  A

 

Jutros
–jutros  sam opet zaželila

miris   mora 
udahnuti

i  odmah je 
srce  zaigralo
svoj
najljepši  tango
 
A  moje 
oči  i  moj 
pogled
neka  magična 
nit privlači
veže  i  vodi
u  plavetnilo 
vuče
 
I  moje 
noge gaze  pjesak vrući
žure prema  moru  koje 
ih  hladi
i  izaziva – 
mami
i sve  dublje 
vuče
sve dublje –
dublje
sve bliže – bliže
domovini  mojoj
mome Jadranu
plavom
i  ja idem
sve sam mu bliže –
bliže
 
A onda me neki
čudan govor
iz  božanskog 
sna  probudi;
“Hi,madam!Do you
need help?”
“No,thank
you!”začuh svoj glas
 
Okrenem se polako
i čuvara plaže
vidjeh pored sebe
i moja čarolija
odmah nestade
 
Vraćam  se 
prema  užarenom  pjesku
Pacifik  mi 
nježno  polijeva  noge
ispraća  me 
i  kao da mi želi reći
“Idi, odnio sam
tvoje pozdrave i tvoju ljubav
i poslao do
Jadrana tvoga ,i znaj –bit ću uvjek tu,
a ti- ako opet
zaželis  miris mora udahnuti –DOĐI!”
                                                                     Autor:
Božena – Boška  Marcelić

                                   L  A 
V  A  N 
D  A

 
 
7,8,9,10…..brojim  kapi 
ulja
ukapana  na maramicu
te u ormar stavljam
protiv  moljaca je dobro
i u  Californiji ljudi kažu…..
 
Stojim i dalje
ispred ormara

udišem opojan miris lavande

a lavandino ulje miriše
i ja zatvaram oči
i putujem……
 
Brač,Hvar,Korčula,Vis,
Kornati,Pašman,Ugljan
lavanda,ružmarin,oleandri
oskoruše,rogači,mindule
i galebovi bijeli…….
 
Tu sam u jatu galebova
pratimo brod….
a ovo more
što se pod nama
lagano ljulja
i valovi što nas
slijede
i lavanda u ormaru
što miriše
ne daju mi uspomene zaboravit
na ljepotu Domovine  naše…….
 
                                                        
Autor;  Božena  Boška 
Marcelić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
                          
LIPA  JE  NAŠA 
RIVA
 
Noćas je  misec
pokuca
Na vrata duše 
moje
I ko lopov tamo uša
Di mi uspomene stoje…
 
Komiškom  rivom
grem
A srce mi u grudima igra
U očima mi suza blišći
Moja usta šapuću lipa je naša riva
Najlipja na svitu….
 
A ,grozje i rogaci
Mindule i orisi,srdele i vino
Pašurate i mendulate
Jiranije i lavanda
Zamagliše oči moje..
 
Noge me same
Najlipšom rivom nose
Vidim,tamo se oganj loži
Miriše mlado vino iz konobe
I pogaca od slone ribe
Šoto voće  klapa
piva,lipa je naša riva..
 
Prođem dalje mojom rivom
I iz lita i jeseni
Ja u zimu dođe
I Svetoga Mikulu u San Pidru nađe…
 
O, miseče dragi fala ti za vizitu tvoju
U srce i dušu moju
Fala ti i za suzu ovu
Za daleku a meni blizu
Komižu i Domovinu moju…
 
Božena-Boška Marcelić
 
BOŽIĆNI  RUČAK
 

Oh,kako je dobro sresti se ponovo

Ugledati prijateljske oči
Stisnuti dragu ruku,čuti taj glas
Čuti toplu hrvatsku riječ
Vidjeti sretan osmijeh na licu
I , znati da prijatelja imaš…..
 
Božićni ručak blagujemo danas
I sretni smo što smo skupa
Srce danas malo brže lupa
Pričamo o svemu
Tko je u starom kraju bio
Što je novog tamo i kako se živi
 
Da li je još uvijek onako lijepo
Kao kada smo mi bili tamo
I da li one ruže još uvjek mirišu
I da li je more još onako bistro
I da li je šuma onako zelena
I da li su zvijezde na nebu onako blizu
Kao kada smo mi bili tamo
 
I da li još uvek ljudi pjevaju
I veseliti se znaju
I mrtvih se sa tugom sjetimo
I o mladima se priča
Ženidbi ,udaji,novo’rođenim
I u oku poneka suza zablista
 
A onda se vratimo ovdje
Gdje život ostavljamo polako
I,možda bi bilo bolje da Božića više ima
Tada bi i srcu bilo manje zima
Zato dajmo Blagoslov svima
Za nas,prijatelje i hranu
Za Californiju i našu Domovinu..                                
                                                Božena’Boška  Marcelić
 

IMA JEDAN GRAD

 

I ima jedan grad

Tri tisuće ljeta star
Pokoravan ali ne pokoren
I uvjek ostade mlad
 
I ima jedan grad
Što jednu Kalelargu ima
Svetog Donata starog
I bedem sa gradskim vratima
 
I ima jedan grad
Okružen zlatnim otocima
I najljepšim sunčevim zalascima
I rodnim Ravnim Kotarima
 
I ima jedan grad
Gdje mladost ostade naša
Prve ljubavi,balote i karte
Košarka i pjesma navijača
Što je i mi nosimo u mislima
I osjećamo plamen u grudima
Dok nam sa usana riječi idu
MI SMO ZADRANI -ZADAR JE NAŠ
 
Božena-Boška 
Marcelić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

BOJA NAŠE LJUBAVI

 
 
 

Pogledaj u ovo nebo

Što se nad nama plavi
Pogledaj u ovo more
Što se pred nama modri
 
Pogledaj u onaj oganj
Što se vatra u njemu crveni
Pogledaj u moje oči
Kako se one zelene
 
Pogledaj u moju dušu
Kakvom ti ona bojom sjaji
Pogleda dobro u tu boju
I vidjet ćeš najljepšu boju ljubavi….
 
 
 
 
Božena-Boška 
Marcelić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 
 
TREBAŠ 
MI

 
 

Trebaš mi 
kao danu sunce

Trebaš mi kao noći mjesec
Trebaš mi kao žednoj zemlji voda
Trebaš mi kao moru vjetar
 
Da mi suncem dan ugriješ
Da mi noć mjesecom osvjetliš
Da mi zemlja mirnu oazu  da
Da mi vjetrom napuniš jedra
 
Pa da krenem s jedrenjakom mojim
Na najljepši vječni put-znaj
Po toplom danu i 
srebrnoj noći
U oazu mira što se zove –RAJ…
 
 
Božena-Boška Marcelić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SUNCE

 

Danas sam opet otišla do mora

I ukrala sunce
I u njedra ga svoja stavila
Da mi grije ove noći
Moje veliko- malo srce
Koje ludo kuca u samoći
 
Pjesmu o Zadru napisati trebam
A u glavi zbrka,u srcu vulkan
I misli mi naviru i gube se –istovremeno
 
Sakrivam pred sobom da me nešto guši
Iako ja dobro znam što je to
I nitko nezna za tu bol i muku
Što moje srce razdire
I nitko nezna za taj jad
Kada umorna legnem ja na sofu
Kako mi srce za Zadrom zamire
 
Pitaju me prijatelji
Dal  sam tužna u
tuđini
Dal  mi fale
naše kale
Kalelarga,riva ,naše vale
 
A  ja, ja
varam  njih i sebe
Da sam sretna i vesela
Dok mi od tog srce zebe
Pa onda odem do mora
da ukradem sunce
i u njedra svoja 
sakrijem
da mi grije ove noći
moje veliko-malo srce
koje ludo kuca u samoći….
 
Božene-Boška Marcelić
 
 

TIHA 
NOĆ

 

Tiha noć,gluha noć

I ništa drugo se ne čuje
Samo tišina,grobna tišina
Mislim-San Diego spava
 
Tiha noć,Septembar je 14
Nezaboravna 2001
Tiha noć,topla i hladna
Jesen je
 
Na prozorima zastave i svijeće
U očima suze



U grlu kamen
U grudima stijena
U stomaku željezo
U nogama olovo
I pitam se što je ovo
 
Odjednom 
tišinu  razbija  buka
Dolazi  avion,
Fedexov avion
I psi iz 
susjedstva su zalajali
I  oni osjećaju
katastrofu
 
Twinsi  su pali,
oba su pala
I četiri lude glave
U vječni 
spomenik uklesaše
Desetke 
tisuća  imena
Ispod  imena New
York-Washington
 
Tiha  noć, gluha
noć
U grlu zastaje riječ
U grudima se gubi 
dah
Oči  su  pune 
suza
O, Bože 
dragi,da li je to stvarnost_
 
Božena – Boška 
Marcelić
 
OSVRT  PISCA
 
MOJE SU  PJESME
NEMIRNE  KO MORE
PONEKAD MI NE DAJU
SPAVATI DO ZORE
 
NEKI SU  MI  REKLI 
DA  NEMAJU  RIME
ALI  DA IH  UGRIJU
I  USRED
HLADNE  ZIME
 
U  NJIMA STE
SPOZNALI
OD  ŽIVOTA  OSEKE 
I  PLIME
ŠTO  IH  SRCE 
OSJEĆA
I  KAD  NEMA 
RIME
 
 
VAMA  OD  SRCA 
ZA DUŠU
BOŽENA-BOŠKA 
MARCELIĆ
 



 
SMELL  OF  THE 
SEA
 
 
Today  again I
craved the  smell of  the 
sea
and  right away
my  heart started to dance the most
beautiful tango
and  my eyes and
my sight and my legs and the view
and the magnetic attraction  of the sea
 the blueness
 tying me up and
pulling me towards the Pacific
 
My feet are stepping onto the hot sand
up to  the  sea 
that  is cooling  them
and cooling –teasing 
and  pulling  them deeper
more  deeper –
deeper
more  closer –
closer
to my home land
my blue Adriatic
and  I will go
I’m  closer  -closer………..
 
Then  some
strange  voice  from 
my dream awakens me
«Madam! Do you need help?»
«No thank you.» hearing  my voice
Slowly  I  turn 
around
and  next to me
I see a life guard
and my magic attraction is gone
I returned  to
the hot sand
the ocean softly 
washing my feet
in waves 
that  wish to say something
« Go,I took 
your hellos and  your  message of love,
I sent them to your Adriatic sea, and know that –I
will  always be here,
and you – if you 
ever wish to breathe the smell of the sea –COME!»
 
By:  
Bozena- Boska  Marcelic          
San Diego -October 11.2002
 


 
JUTRO  NA  PACIFIKU
 
Dobro  jutro suncu 
želim
a sunce  me takne 
svojim dahom  vrelim
 
A onda  kažem ‘ Dobro jutro  more 
moje’
a  more me nježno svojim valom pomiluje
 
Na  pjesku 
pisah  tvoje  ime
ali ga  val izbrisa 
igrajući se njime
 
Od žala slažem ime
tvoje
ali val donese
pjesak i pokri slovo moje
 
I moj pogled ode
do pučine plave
gdje se more s
nebom spaja
moje srce tad
zadrhta
u grudima dah
zastade
 sklopih tada vjeđe  i zaplovih
i plovim do TEBE
biseru moj
–najveća ljubavi moja
i sada znam
da upisah ime
Tvoje na dno duše moje
i tu će ostati
sve dok bude mene
i Hrvatske
moje………
 
I sutra ću opet
doći i reći isto
Dobro jutro more
moje
i čekati
da me more svojim
valom nježno pomiluje.
 
5’to
mjesto-Dobitnik nagrade na 9-om Kongresu Čuvenih Pjesnika USA
u Orlandu
,Florida     August 30-Sept.01 ,
2003 
 
/Fifth Place –
Winner on the 9-th Annual Famous Poets Convention,
Orlando 2003/
 


 
ZAUVJEK  TI
 
TKO  SAM 
-JA
JA – DA TKO SAM JA
JA SAM –TI
 
U OVOJ NOĆI
POSEBNOJ
SJETNOJ
NEMIRNOJ
SRETNOJ
JA SE PITAM
TKO SAM JA
 
A U UŠIMA ČUJEM
ODGOVOR
JA SAM  ‘TI’
JER DA NIJE BILO
TEBE
NE BIH BILO
NI
POEZIJE
PROZE
TROFEJA
MEDALJE
DIPLOMA
KNJIGE
SLIKA
NI DALEKE AMERIKE
 A SA TIM
NE BIH BILO
NI
TUGE
SJETE
ČEŽNJE
NOSTALGIJE
SUZA
LJUBAVI
NI MOGA
PISANJA  I  SLIKANJA
SAMO DA NIJE  BILO TEBE.
Božena ‘Boška  Marcelić  
Oct. 11-2003  Imperial Beach,CA
 


{loadposition user18} 



Još sličnih članaka

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button